Завод за изградњу Бања Лука организова је данас стручни обилазак градилишта аутопута Градишка – Бања Лука, којем је, поред руководства, присуствовао комплетан технички кадар. Завод за изградњу Бања Лука, као подизвођач, обавља  лабораторијску контролу материјала и стручно-технички надзор, на дионици аутопута од Маховљана до Градишке.

- На поменутој дионици ангажован је одређен број наших инжењера, који су у потпуности упућени у поменути пројекат – истакао је генерални директор Завода за изградњу Бања Лука Александар Цвијановић и додао да је, у посљедњем периоду, ЗИБЛ кадровски ојачао, посебно инжењерским кадром:

„Овај стручни обилазак је организован како би се искуснији, као и новопримљени млади инжењери, на највећем градилишту у Републици Српској, упознали са објектима на аутопуту, надвожњацима, потходницима, пропустима, мостовима, саобраћајним  петљама,  као и самом  саобраћајницом.  Учесници стручног обиласка аутопута су добили сазнања о самој технологији појединих фаза изградње, које инжењери треба да познају“.

- Наставићемо ту праксу да, тамо гдје постоје интересантни, односно захтјевни објекти, организујемо обиласке,  као би се што више инжењера, нарочито оних, који по природи посла раде кабинетски,  упознало са самим објекатима. Наш став је  да сваки пројектант  мора бити присутан на градилишту  да, тако да кажем, осјетио објекат и да све оно што ставља на папир буде примјењиво у реализацији инвестиционих објеката.  Сигуран сам  да ће овакви и слични стручни обиласци, као и други послови које обављају наши стручњаци,  дати виши ниво стручности, те да ће наши клијенти ово препознати  – поручио је први човјек ЗИБЛ-а.

Цвијановић је појаснио да је намјере да Завод за изградњу и даље буде престижна кућа која обавља инжењеринг послове и изразио наду да ће инвеститори и даље имати пуно повјерење у ЗИБЛ и овој кући повјеравати стручно-техничке послове.

„ЗИБЛ поклања  пуну пажњу образовању кадрова, а ово је само један од начина едукације јер се мора одржати тренд са новим технологијама и методама грађења“.

Основне напомене о изградњи аутопута Градишка – Бања Лука, дао је кооридинатор стручњака ЗИБЛ-а  ангажованих на надзору овог објекта, Рајко Пуцар.

- Већ изграђена дионица од Маховљана до Гламочана у дужини од 5,7 километара, је изведена и обављен је технички преглед. На овој дионици инвеститор је био ЈП „Путеви РС“,  извођач  „Интеграл инжењеринг“ из Лакташа, лабораторијска испитивања обављао је Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске,  а  стручно-технички надзор, Завод за изградњу.  Овај дио лота је био далеко најсложенији, јер се на релативно кратком потезу налазе два тунела „Лакташи“ и „Клашнице“, као и пет мостова, а дио трасе је изведен у врло високим усјецима и насипима – рекао је Пуцар.

Дио аутопута, од Градишке до Маховљанске петље, подијељен је у три дионица, односно лота. Радове на прве двије дионице, од Градишке према Бања Луци, у дужини од по десет километара, изводи „Коструктор“  из Сплита са  „Интеграл инжењерингом“ из Лакташа, а трећу дионица, у дужини од седам километара, италијанска фирма „Видони“.

Надзор над сва три лота обавља италијанска фирма „Lotti“, која је, за потребе лaбораторијског и стручно-техничког надзора, ангажовала стручњаке Завода за изградњу Бања Лука.

Инжењери ЗИБЛ-а, који прате изградњу објеката на терену, упознали су своје колеге са техничким детаљима изградње аутопута по лотовима

.

Кружна раскрсница, на мјесту укрштања магистралног пута М 16.1  Бања Лука – Клашнице и улица Ивана Горана Ковачића и Марије Димић у Бањој Луци, данас, 14. маја 2010. године, пуштена је у саобраћаj.

Инвеститор је Влада Републике Српске и Град Бања Лука, извођач радова „Нискоградња“ Лакташи, а надзор је обављао  Завод за изградњу Бања Лука.Новчана средства у износу од 2,2 милиона марака, за градњу другог кружног тока у Бањој Луци, издвојила је Влада Републике Српске, а Град Бања Лука је ријешио имовинско-правне односе.

Изградња ове кружне раскрснице једна је од компоненти из Развојног програма Владе Републике Српске, јер је досадашња раскрсница представљала велико оптерећење за улазак и излазак возила.

У центру кружне раскрснице бити изграђена фонтана, која ће употпунити утисак приликом уласка у Бању Луку.

Пуштањем у саобраћај ове раскрснице коначно је ријешен дугогодишњи проблем у функционисању саобраћаја у граду, јер ће кружни ток отклонити гужве и омогућити безбједнији саобраћа, а смањена је и могућност потенцијалних саобраћајних незгода.

Изградња раскрснице, која је почела 18. новембра  2009. године, одвијала се у неколико фаза. Раскриосница има два подходника, чиме је повећана и безбједност пјешака.

Кружну раскрсницу у саобраћај званично су пустили предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик, градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић и директор Јавног предузећа „Путеви Републике Српске“ Младен Лазендић.

Учесници VI Научно-стручног скупа „Савремена теорија и пракса у градитељству“, који је одржан 15. и 16. априла 2010. године у Бањој Луци, усвојили су сљедеће

ЗАКЉУЧКЕ

1. VI Научно-стручни скуп надмашио је претходних пет скупова, како по броју учесника, тако и по квалитету, актуелности и броју објављених радова у Зборнику Скупа, као и по високом нивоу саопштења аутора на самом Скупу. Успјеху Скупа знатно је допринијела, такође, и врло плодна, коректна и добронамјерна дискусија учесника, скоро по свим поднијетим саопштењима, нарочито на крају Скупа, при формирању закључака. По општем мишљењу учесника, изнијетом у дискусији, Скуп је био врло успјешан и у потпуности је оправдао очекивања учесника и организатора Скупа. На дводневном скупу, коме је присуствовало преко 250 учесника, саопштена су 33 рада, из скоро свих области градитељства. Обухваћене су, за теорију и праксу, врло актуелне теме из: земљотресног инжењерства, урбанизма, просторног планирања, архитектуре, грађевинског конструктерства, саобраћајне и комуналне инфраструктуре, одржавања објеката, екологије, одрживог развоја, примјењене геодезије, грађевинске физике, хидроградње, хидроенергетике, машинства, грађевинског менаџмента, бесправне изградње и проблема око њене легализације и др.

2. Планирању, пројектовању, изградњи и одржавању зграда и других грађевинских, посебно инфраструктурних објеката, треба посветити много већу пажњу него до сада, како би се добили рационалнији, функционалнији, трајнији и естетски прихватљивији објекти, уз пуно поштовање еколошких и других релевантних захтјева. У том смислу, треба знатно да се појача контрола квалитета градитељске дјелатности на свим нивоима, почев од планирања простора па све до одржавања објеката, уаважавајући важеће законе и правилнике из ове области (Закон о уређењу простора и Правилник о садржају планова; Службени гласник Републике Српске од 08.02.2003. године).

3. Сузбијању бесправне изградње, надлежни државни и локални органи треба врло организовано и енергично да приступе. При томе треба изнаћи такве инструменте који ће створити такав градитељски амбијент који ће, у сваком погледу, дестимулисати бесправну градњу. То треба обезбиједити помоћу јасно дефинисане урбанистичке политике, а посебно политике земљишта, као и појачаном квалитетном контролом надлежних инспекцијских органа над извођењем објеката.

4. На Скупу је изражена снажна подршка прихватању регулативе Европске уније из области градитељства, као националних прописа земаља западног Балкана. Како је та регулатива резултат најновијих достигнућа теорије и праксе, не само у ЕУ већ и у свијету, то је од посебног интереса, да се што прије и озваниче та достигнућа и у овим земљама, и да се тиме напусте већ застарјели технички прописи, донијети још у СФРЈ.

У том погледу потребна је врло тјесна сарадња градитеља и ресорних државних органа, како би тај процес текао организовано и, по унапред, утврђеном плану. Због тога је потребно да се што прије, на државном нивоу, сачини стратегија, са јасним програмом (стручним, финансијским и др.) реализације усвајања европске регулативе, не само правне, већ и техничке. Када је ријеч о стандардима ЕУ за област грађевинског конструктерства, о тзв. Еврокодовима, треба посебно истаћи да је предуслов за њихову примјену, у било којој држави, доношење тзв. Националног анекса, што захтјева ангажовање одговарајућих националних институција, посебно институције за стандардизацију. Национални анекс, поред осталог, садржи одређене специфичности сваке државе (географске, климатске и др.). У вези са тим, неопходно је да државни органи што пријее организују, преко одговарајућих струка и институција (хидрометеоролошких и сеизмолошких завода), израду нових мапа и то: мапе сњегова, мапе вјетрова, сеизмолошке мапе и мапе изотерми минималних и максималних температура ваздуха у хладу, за цијелу државну територију, а све у складу са прописаном методологијом, датом у одговарајућим еврокодовима. При томе је неопходна и сарадња са сусједним државама, јер вриједности релевантних параметара, на граници између двију држава, морају бити истовјетне. Уопште, сарадња између држава бивше СФРЈ, истог или врло сличног говорног подручја је веома препоручљива, посебно у дијелу који се односи на превођење те врло обимне регулативе на националне језике.

5. Ради што успјешнијег праћења и учешћа у унапређењу и развоју земљотресног инжењерства и инжењерске сеизмологије, у Републици Српској и шире, у региону, Европи, па и у свијету, учесници Скупа предлажу да струковна удружења градитеља и/или појединци из Републике Српске, формирају Друштво за земљотресно инжењерство Републике Српске, као мултидисциплинарну област градитељства. То је потребно што прије учинити, имајући у виду изражену сеизмичност територије Републике Српске, посебно бањалучког подручја, као и могућност убрзаног пријема Друштва у Европску асоцијацију за земљотресно инжењерство, већ на њеној 14. Конференцији, која се одржава од 30. августа до 3. септембра 2010. године на Охриду у Македонији.

6. Како су сви до сада одржани скупови имали међународни карактер, (велики број аутора – подносилаца саопштења, била су, поред аутора из Републике Српске и Босне и Херцеговине, из других држава бивше СФРЈ и ширег региона), а имајући у виду да ће се тај тренд и на будућим скуповима наставити, учесници Скупа предлажу Организационом и Научно-стручном одбору скупа да размотре могућност да се и у називу Скупа озваничи његов тако изражени међународни карактер, па да се наредни скупови одржавају под називом: Међународни научно-стручни скуп „Савремена теорија и пракса у градитељству“.

Бања Лука,                                                                  Комисија Скупа за закључке

16. април 2010. године.

Шести научно-стручни скуп „Савремена теорија и пракса у градитељству“, који је 15. и 16. априла у Бањој Луци окупио врхунске стручњаке у овој области из земаља окружења, најбољи је доказ да струка може да обнови и учврсти ратом покидане везе међу сарадницима на истим пословима и са истим проевропским циљевима – рекао је директор Завода за изградњу Бања Лука Александар Цвијановић.На скупу су истакнуте потребе да се у цијелом региону приступи озбиљно и свеобухватно прихватању европских регулатива у области градитељства како би оно, уласком у ЕУ, већ припремљено наставило своју дјелатност, а за то је потребна још тјешња сарадња градитеља и државних органа како би тај процес текао организовано и по, унапријед, утврђеном плану – поручио је Цвијановић.

Дводневни научни скуп завршен је поруком да планирању, пројектавању, изградњи и одржавању инфраструктруних и других објеката, треба посветити знатно већу пажњу да би се добиле функционалне, рационалне, естетски прихватљиве грађевине са добрим еколошким карактеристикама, гдје посебно мјесто треба да припада избору објеката, захтјевима трајности уз што ниже трошкове и што дужем експлоатационом вијеку.

У раду 6. научно-стручног скупа, на коме су  представљено 33 рада аутора из Републике Српске, Србије и земаља окружења, учестововао је велики број грађевинара, архитеката и инжењера других области градитељства, те запослених у органима и институцијама власти.

Рад научног скупа пратио је и Зборник радова о савременом градитељсту, а промовисан је и трећи број научно-стручног часописа „Савремено градитељство„ Републике Српске, у издању Завода за изградњу Бања Лука.

Часопис је намијењен је свим учесницима у планирању, пројектовању, изградњи и експлоатацији објеката свих врста и најмјена – од инфрастуктурних, аутопутева и мостова, до урбаног градитељства, земљотресног инжињерства и геолошких истраживања у функцији градитељства.

Организатори Шестог међународног научно-стручног скупа „Савремена теорија и пракса у градитељству“ су Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, Архитектонско-грађевински факултет бањалучког Универзитета, Привредна комора РС и Завод за изградњу Бања Лука.

Помоћник министра за урбанизам и простоно планирање у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Маида Ибришагић-Хрстић рекла је на конференцији за новинаре која је одржана данас, 07.04.2010. године,  поводом одржавања VI Научно – стручног скупа „Савремена теорија и пракса у градитељству“ да је овај скуп врло битан за градитељство, о чему говори и велики број учесника из земље и региона, чак и години обиљеженој свјетском економском кризом.

- Сигурни смо да ће теме које доминирају овогодишњим научно – стручним скупом наћи своју примјену у пракси, тим прије што су пред нама велики изазови у овој области, прије свега у изградњи великих инфраструктурних пројеката – рекла је Маида Ибришагић – Хрстић.  Она је нагласила да овај скуп представља изванредан начин да се започне грађевиснка сезона, тим додајући да Министарство шести пут учествује у његовој организацији желећи да, с обзиром на своје надлежности, наука и струка имају практичну примјену и у државној управи.

Декан Архитектонско-грађевинског факултета  Универзитета у Бањој Луци проф. др Миленко Станковић рекао је на данашњој прес – конференцији да овај факултет настоји да заштити дигнитет градитеља и да унаприједи цијелу област градитељства кроз активно учешћем  и студената и искусних стручњака на овом скупу.

Директор Завода за изградњу Бања  Лука Александар Цвијановић рекао је да су досадашњи скупови значајно утицали на покретање битних питања, а изнесена су и нова сазнања  која су касније нашла практичну примјену у пракси и значајно допринијела подизању квалитета у градитељству.

Научно-тручни скуп „Савремена теорија и пракса у градитељству“ биће одржан у Бања Луци 15. и 16. априла,  у организацији Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, Завода за изградњу Бања Лука, Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци и Привредне коморе Републике Српске.

Завод за изградњу на териорији Града Бања Лука и цијеле Босне и Херцеговине тренутно обавља сљедеће послове:

• надзор на изградњи фабрике воде у Брчком капацитета 330 l/s,
• надзор на изградњи аутопута Бањалука – Градишка,
• надзор на изградњи фекалног колектора уз Широку ријеку,
• провођење Програма уређења грађевинског земљишта Града Бањалука за 2009. годину,
• надзор на изградњи објеката и инсталација комуналне инфраструктуре,
• консалтинг послови на уређењу Новог гробља у Врбањи,
• надзор на изградњи и уређењу гробља у Куљанима
• исколчење и контрола изведених темеља свих објеката који се граде на територији Града Бања Лука,
• технички пријем свих објеката,
• ревизија пројектне документације,
• израда инвестиционо-техничких програма,
• израда просторно-планске документације,
• регистрација заједница етажних власника,
• приватизација и откуп државних станова,
• попис, премјеравање и снимање свих ранијих и новоизграђених објеката на подручју града (стамбене зграде, пословни и јавни објекти, гараже) у циљу прикупљања података потребних за утврђивање накнаде за кориштење грађевинског земљишта и комуналне накнаде.

Завод за изградњу а.д. Бања Лука
ул. Марије Бурсаћ 4, 78000 Бања Лука
Република Српска
Централа: (+387 51) 225-900
Директор: 216-655, 225-171
Телефакс: 21-66-51
e-mail: info@zibl.net

Послови које може да обавља сектор геодетске службе

• Исколчење објеката и контрола изведених темеља објеката
• Формирање грађевинских парцела
• Обнављање међа грађевинских парцела
• Уплана објекатa
• Израда тлоцрта станова и пословних простора за књижење
• Израда геодетских ситуација за пројектовање
• Снимање објеката за легализацију и технички пријем
• Дигитализација геодетских подлога у Mapsopft-у

У употреби за дигиталну обраду података користимо лиценциране графичке програме Survey i MapSoft.

Теренска геодетска мјерења изводимо са тоталним станицама SOKKIA SET 510 и SOKKIA SET 5X  (има ласерски даљиномјер)

Завод за изградњу а.д. Бања Лука обавља исколчење и контролу изведених темеља свих објеката који се граде на територији Града Бања Лука

Контактирајте нас за више информација:
телефон: 051/225-151, 225-159, 225-900
факс: 051/21-66-51
e-mail: drasko.suman@zibl.net

Инвеститор: Град Бања Лука
Вриједност пројекта: 242.986 КМ
Надзор: Завод за изградњу Бања Лука
Извођач: “Нискоградња” Лакташи
Трајање радова: 2009. година
Завршетак радова на тргу са фонтаном на Булевару цара Душана планиран је за половину децембра, када ће овај дио града Бање Луке добити потпуно нови изглед. Инвеститор је Град Бања Лука, а надзор обавља Завод за изградњу Бања Лука.

Извођач радова вриједних 242.986 марака, који су почели у јуну 2009. године је предузеће „Нискоградња“ Лакташи.

Некадашњ ливада у центру града, изградњом фонтане, стаза, постављањем клупа, те сађењем цвијећа, Булевару цара Душана дала модеран и функционалан парк.

На тргу, преко пута Хирургије, постављене су клупе, урађена је расвјета и стазе, а преостало је још да се заврши фонтана, па да трг буде у потпуности готов.

Завод за изградњу а.д. Бања Лука обављао је надзор над изградњом моста код Инцела, у насељу Ада у Бањој Луци.

Инвеститор је Град Бања Лука, а вриједност изведених радова је око четири милиона КМ. Мост, чија је изградња трајала двије године, повезује насеље Ада са центром града. Извођач радова је предузеће „Херинг“ из Широког Бријега.

Мост је дужине 90 и ширине 14 метара, а изграђене су и саобраћајне траке ширине седам метара, бициклистичке и пјешачке стазе.

Ово је прва инвестиција реализована средствима прикупљеним емисијом првих бањолучких обвезница.

Камен-темељац за изградњу овог моста преко ријеке Врбас постављен је 8.септембра 2008.године.

Мост је данас у 12 часова свечано отворио премијер Републике Српске, Милорад Додик, и градоначелник Бање Луке, Драгољуб Давидовић.