У Бањој Луци 14. и 15. априла одржан VII међународни научно-стручни скуп „Савремена теорија и пракса у градитељству“

БАЊА ЛУКА – Ради подизања квалитета зиданих зграда, нарочито за породично становање, неопходно је уложити додатне напоре, посебно имајући у виду да их граде углавном градитељи који нису довољно едуковани у струци – закључено је на VII међународном научно-стручном скупу „Савремена теорија и пракса у градитељству“.

У закључцима са скупа, који је 14. i 15. априла одржан у Бањој Луци, наведено је да је потребан напор свих учесника, а посебно оних који издају одобрења и врше надзор над грађењем, јер су ове зграде посебно осјетљиве на земљотрес.

„Надзиђивање зиданих зграда захтијева врло стручне кадрове у области пројектовања, извођења и надзора, јер представља комплексну активност. Зидане и надзидане зграде претрпјеле су највећа оштећења у новембарском земљотресу у Краљеву управо због упитног квалитета“, наводи се у закључцима.

Учесници скупа, стручњаци из свих области градитељства из осам земаља поручили су да подржавају напоре организатора да заједнички развијају сврсисходну употребу савремених материјала и технологија, у складу са принципима одрживости, и да постоји потреба за даље практичне помаке у пракси, кроз интергитет градитељства, природе и живота људи.         

Организаторима је предложено да наредни скуп прилагоде савременим и актуелним темама, а подржано је и даље излажење научно-стручног часописа  Републике Српске „Савремено градитељство“, чиме се афирмише улога градитељства као значајне привредне гране.

Према мишљењу учесника и организатора, VII међународни научно-стручни скуп „Савременена теорија и пракса у градитељству“ у потпуности је испунио очекивања и приказао успјешан наступ теорије и праксе у градитељству, са тежњом његовог даљег развоја и унапређења.

„Република Српска треба да уклони све правне баријере како би инвеститорима који желе да граде на овим просторима олакшала добијање грађевинских и употребних дозвола и других локацијских претпоставки, изјавила је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић.

Она је истакла да је ресорно министарство припремило девет подзаконских аката како би се обезбиједила примјена недавно донесеног Закона о уређењу простора и грађењу, те да ради на припреми географског информационог система у којем ће инвеститори из земље и региона имати све неопходне информације.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС је изразила увјерење да ће овај скуп помоћи Влади РС и ресорном министарству да реализују започете, али и креирају нове пројекте и Српску учине љепшим и економски просперитетнијим мјестом за живот.

„Скуп је добра прилика за размјену искустава, склапање послова и да надлежни органи у креирању нових прописа примијене савремена стручна сазнања у области просторног планирања, архитектуре, грађевинарства, земљотресног инжењерства и екологије“, рекла је Голићева.

Генерални директор Завода за изградњу Бања Лука, Александар Цвијановић рекао је да Завод, као организатор овог скупа, посвећује посебну пажњу достизању свјетских стандарда у свим фазама грађења, посебно када је ријеч о безбједности објеката у трусним подручјима.

Он је нагласио да је научно-стручни скуп на завидном нивоу у квалитету, стварајући амбијент градитељима да раде и стручно и квалитетно, и да опстану на тржишту.
„На VII међународном научно-стручном скупу „Савремена теорија и пракса у градитељству“ добили смо одговоре на многа питања када је ријеч о начину и квалитету грађења на сеизмички активним  подручјима, али и о другим питањима везаним за теорију и праксу у градитељству. Подсјећам да је Завод за изградњу Бања Лука био саорганизатор Међународне конференције  поводом 40 година од разорног земљотреса у Бањој Луци,  која је одржана у  oктобру 2009. године“, рекао је директор ЗИБЛ-а.

Цвијановић сматра да ће научно-стручни скуп, прије свега, бити од користи градитељима, инвеститорима, државним органима, студентима. Он је оцјенио  да је квалитет и реноме предавача на изузетно високом нивоу и да ће то много значити у даљем образовању стручних кадрова.

“У сарадњи са с ресорним министарством, генерално се ствара амбијент у којем ће наши градитељи, али и страни, моћи да раде стручно и квалитетно, а исто тако да имају један пословни амбијент који је подношљив и у овом тешким приликама. Наглашавам да се у нашем градитељству све више примјењују савремени европски стандарди, односно, еврокодови. Према томе, за све који савјесно граде, можемо да кажемо да граде објекте за будућност, који не би требало да буду конструктивно угрожени у случају неког разорнијег земљотреса“ нагласио је генерални директор Завода за изградњу Бања Лука, Александар Цвијановић.

Професор на Грађевинском факултету Универзитета у Београду Мирко Аћић, један од водећих ауторитета у бившој Југославији у овој области и један од иницијатора одржавања  скупа у Бањој Луци, истакао је значај скупа за будућност градитељства на овим подручјима.

„На првом скупу било је свега девет учесника, а сада већ имамо 39 радова, што  само по себи довољно говори о да је његова важност из године у годину све већа у очима научне и стручне јавности. Својевремено сам предавао на  Архитектонско-грађевинском факултету у Бањој Луци и уочио недостатак, да млади инжењери , архитекте, грађевинци па и друге струке, врло мало прате шта се дешава у њиховој струциу свету.  Предложио сам Заводу за изградњу Бања Лука, а касније су то подржали и други, да организујемо стручне скупове, што се показало веома корисним. У почетку смо  врло тешко могли наћи предаваче и искусне људе с овог подручја. Међутим, сада их имамо веома много и после Србије, највећи број реферата је из Републике Српске. До сада је из РС било 45 реферата, а из Федерације БиХ 15. Статистика говори да је две трећине предавача из иностранства.

На овом скупу су представљена најновија достигнућа, технологије и сазнања из области градитељства кроз теме као што су енергетска ефикасност, одрживи развој, европски стандарди, екологија, земљотресно инжењерство, инфраструктурни систем, трајност, одржавање објеката и друге, обрађене у 39 радова.

Организатори скупа су Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци, Привредна комора Републике Српске и Завод за изградњу Бања Лука, а покровитељи Влада Републике Српске и Град Бања Лука.