Учесници VI Научно-стручног скупа „Савремена теорија и пракса у градитељству“, који је одржан 15. и 16. априла 2010. године у Бањој Луци, усвојили су сљедеће

ЗАКЉУЧКЕ

1. VI Научно-стручни скуп надмашио је претходних пет скупова, како по броју учесника, тако и по квалитету, актуелности и броју објављених радова у Зборнику Скупа, као и по високом нивоу саопштења аутора на самом Скупу. Успјеху Скупа знатно је допринијела, такође, и врло плодна, коректна и добронамјерна дискусија учесника, скоро по свим поднијетим саопштењима, нарочито на крају Скупа, при формирању закључака. По општем мишљењу учесника, изнијетом у дискусији, Скуп је био врло успјешан и у потпуности је оправдао очекивања учесника и организатора Скупа. На дводневном скупу, коме је присуствовало преко 250 учесника, саопштена су 33 рада, из скоро свих области градитељства. Обухваћене су, за теорију и праксу, врло актуелне теме из: земљотресног инжењерства, урбанизма, просторног планирања, архитектуре, грађевинског конструктерства, саобраћајне и комуналне инфраструктуре, одржавања објеката, екологије, одрживог развоја, примјењене геодезије, грађевинске физике, хидроградње, хидроенергетике, машинства, грађевинског менаџмента, бесправне изградње и проблема око њене легализације и др.

2. Планирању, пројектовању, изградњи и одржавању зграда и других грађевинских, посебно инфраструктурних објеката, треба посветити много већу пажњу него до сада, како би се добили рационалнији, функционалнији, трајнији и естетски прихватљивији објекти, уз пуно поштовање еколошких и других релевантних захтјева. У том смислу, треба знатно да се појача контрола квалитета градитељске дјелатности на свим нивоима, почев од планирања простора па све до одржавања објеката, уаважавајући важеће законе и правилнике из ове области (Закон о уређењу простора и Правилник о садржају планова; Службени гласник Републике Српске од 08.02.2003. године).

3. Сузбијању бесправне изградње, надлежни државни и локални органи треба врло организовано и енергично да приступе. При томе треба изнаћи такве инструменте који ће створити такав градитељски амбијент који ће, у сваком погледу, дестимулисати бесправну градњу. То треба обезбиједити помоћу јасно дефинисане урбанистичке политике, а посебно политике земљишта, као и појачаном квалитетном контролом надлежних инспекцијских органа над извођењем објеката.

4. На Скупу је изражена снажна подршка прихватању регулативе Европске уније из области градитељства, као националних прописа земаља западног Балкана. Како је та регулатива резултат најновијих достигнућа теорије и праксе, не само у ЕУ већ и у свијету, то је од посебног интереса, да се што прије и озваниче та достигнућа и у овим земљама, и да се тиме напусте већ застарјели технички прописи, донијети још у СФРЈ.

У том погледу потребна је врло тјесна сарадња градитеља и ресорних државних органа, како би тај процес текао организовано и, по унапред, утврђеном плану. Због тога је потребно да се што прије, на државном нивоу, сачини стратегија, са јасним програмом (стручним, финансијским и др.) реализације усвајања европске регулативе, не само правне, већ и техничке. Када је ријеч о стандардима ЕУ за област грађевинског конструктерства, о тзв. Еврокодовима, треба посебно истаћи да је предуслов за њихову примјену, у било којој држави, доношење тзв. Националног анекса, што захтјева ангажовање одговарајућих националних институција, посебно институције за стандардизацију. Национални анекс, поред осталог, садржи одређене специфичности сваке државе (географске, климатске и др.). У вези са тим, неопходно је да државни органи што пријее организују, преко одговарајућих струка и институција (хидрометеоролошких и сеизмолошких завода), израду нових мапа и то: мапе сњегова, мапе вјетрова, сеизмолошке мапе и мапе изотерми минималних и максималних температура ваздуха у хладу, за цијелу државну територију, а све у складу са прописаном методологијом, датом у одговарајућим еврокодовима. При томе је неопходна и сарадња са сусједним државама, јер вриједности релевантних параметара, на граници између двију држава, морају бити истовјетне. Уопште, сарадња између држава бивше СФРЈ, истог или врло сличног говорног подручја је веома препоручљива, посебно у дијелу који се односи на превођење те врло обимне регулативе на националне језике.

5. Ради што успјешнијег праћења и учешћа у унапређењу и развоју земљотресног инжењерства и инжењерске сеизмологије, у Републици Српској и шире, у региону, Европи, па и у свијету, учесници Скупа предлажу да струковна удружења градитеља и/или појединци из Републике Српске, формирају Друштво за земљотресно инжењерство Републике Српске, као мултидисциплинарну област градитељства. То је потребно што прије учинити, имајући у виду изражену сеизмичност територије Републике Српске, посебно бањалучког подручја, као и могућност убрзаног пријема Друштва у Европску асоцијацију за земљотресно инжењерство, већ на њеној 14. Конференцији, која се одржава од 30. августа до 3. септембра 2010. године на Охриду у Македонији.

6. Како су сви до сада одржани скупови имали међународни карактер, (велики број аутора – подносилаца саопштења, била су, поред аутора из Републике Српске и Босне и Херцеговине, из других држава бивше СФРЈ и ширег региона), а имајући у виду да ће се тај тренд и на будућим скуповима наставити, учесници Скупа предлажу Организационом и Научно-стручном одбору скупа да размотре могућност да се и у називу Скупа озваничи његов тако изражени међународни карактер, па да се наредни скупови одржавају под називом: Међународни научно-стручни скуп „Савремена теорија и пракса у градитељству“.

Бања Лука,                                                                  Комисија Скупа за закључке

16. април 2010. године.