БАЊА ЛУКА – На Петом научно-стручном скупу „Савремена теорија и пракса у градитељству“, који је у Бањој Луци одржан 23. и 24. априла 2009. године, закључено је да је „крајње је вријеме да се градитељство унаприједи, јер је оно увијек било и биће веома важно, пропусте и грешке у градитељству не смијемо да дозволимо“.

Организатори дводневног скупа били су Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, Архитектонско-грађевински факултет Бања Лука, Привредна комора РС и Завод за издградњу Бања Лука.Грађевинарство је покретачка привредна грана, нарочити у земљама у поратном периоду, а нажалост, сада и у земљама које је захватила економска криза која поприма општи, свјетски карактер.

– Аутори радова су истакнути стручњаци и научници са простора бивше Југославије, а теме су веома интересантне за све учеснике у реализацији инвестиционих објеката. Презентована су наша и свјетска сазнања, вјештине и искуства у саременом планирању, пројектовању, изградњи, експлоатацији, одржавању и рехабилитацији објеката, њиховој трајности и поузданости – нагласио је директор Завода за изградњу Чедо Савић.
Научно-стручни одбор је од приспјелих радова одабрао најинтересантније, водећи рачуна о заступљености различитих области, а због релативно мале средине водило се рачуна и о заступљености појединог простора Западног Балкана.

– Организатори су дали свој допринос афирмацији нових достигнућа у области градитељства као својеврстан вид едукације стручњака у овој области – рекао је помоћник директора ЗИБЛ-а, Рајко Пуцар.

Технички директор ЗИБЛ-а Александар Цвијановић, додао је да организатори не смију бити незадовољни, јер је скуп сваке године све квалитетнији и бољи, са квалитетним и садржајним темама.

Учешће на овом стручном скупу постала је престижна ствар за све оне који се баве градитељством на овом простору – истакао је Цвијановић.

Професор Грађевинског факултета у Београду Мирко Аћић, за себе каже да је домаћин, а не гост, јер је један од иницијатора одржавања овог скупа.

– Почели смо скромно 2005. године. Из године у годину скупови су постајали постајали посјећенији и интересантнији, стичемо искуство, анкетирамо чланство, учеснике, да би смо видјели које су теме актуелне и које побуђују пажњу јавности – појаснио је професор Аћић.

Професор доктор Миленко Пржуљ из Љубљане четврти пут учествује на научно-стучном скупу.

– Циљ и намјена оваквих скупова јесте да открију и провоцирају неке проблеме које савремени живот са собом носи, као што је развој градова и инфраструктуре у њима. Ово је скуп који има широк дијапазон тема из области градитељства, који даје прилику да стручњаци или одређени руководиоци из појединих дисциплина дају свој поглед на проблеме које њихова пракса носи, да укажу на развој своје струке и специјалности – каже професор Пржуљ.
Професора су највише обрадовале нове, свјеже, практичне и корисне теме за РС. Претходних година професор је говорио о мостовима, вијадуктима, интегралним конструкцијама, а ове одлучио је да говори о вишеградској ћуприји.

– Жеља ми је да утичем на свијест грађана да не забораве један монументални мост, који је годинама истрајавао пред ударима људске и природне силе, а којем тренутно пријети опасност од Хидроелектране Бајина Башта и Вишеград. Постоји могућност да талас велике воде са прелива бране поткопа темеље моста и доведе до оштећење. Потребно је да се изнађу средстава и да се настави са санацијом, која је започета осамдесетих година прошлога вијека – појаснио је Пржуљ, који је истовремно говорио и о три велика човјека, који су обиљежили судбину моста, дао сугестија „савременим богаташима да умјесто у своја задовољства и своје преокупације и своја непотребана велика улагања у некретнине улажу у опште добро“.

Професор доктор Љубомир Влајић већ четрдесет и више године година ради у грађевинарству у области испитивања конструкција санација и статике конструкције. Учествовао је у изградњи и обнови готово свих мостова у Србији послије бомардовања 1999. године.

– Смета ми и љути ме када неко руши грађевинско дјело, које је немоћно и не може само да се брани нити да побјегне. Зато смо ми ту да поправимо штету и направимо још боље грађевине, које ће истрајати у борби против свих сила – казао је професор и додао да је импресиониран грађавинама и људима које је видио и срео у граду на Врбасу.

Професор на Рударско-геолошком факултету у Београду Душко Сунарић, први пут учествује на скупу. Није крио задовољство како организацијом скупа, тако и учесницима из различитих стручних тимова који покривају широку тематику, који цјеловито сагледавају проблем савременог грађевинарства, како теорије тако и праксе.

Професор Сунарић је говорио о проблемима сеизмичности терена, односно о савремном приступу у изградњи објеката који су сигурни у очекиваним земљотресима.